Boya blog

Rad na setu zahteva direktan kontakt sa poručiocima kada ja pažljivo slušam i kada imamo komunkaciju koja liči na ples. Bez toga ovaj put, Bojana!

Okupljanje oko zimskog stola i toplina koju osećamo tu je ono zbog čega volimo zimu.

Poručioci ovog seta su maldi par iz Zagreba. Oboje su odrasli na prelepom jadranskom ostrvu. Bila je to saradnja u kojoj smo svi uživali.

Mekano svetlo ulazi u sobu. Glas Bet Gibons prekida tišinu. Portished vlada trenutkom. Blago melanholično. Imamo atmosferu.

Želela sam da se prepustim osnovnoj osobinu porecelana - tački u kojoj počinje njegova lepota, otmenost, gracioznost, elegancija, moć i krhkost. Govorim o belini.

Sve je počelo pre par meseci kada je jedna porodica svratila do moje radnje i raspitala se o setovima za ručavanje. Trebao nam je minut da "kliknemo" i eto me gde pijem kafu par dana kasnije u njihovoj trpezariji i pričamo o dizajnu za specijalni set za ručavanje za osam osoba. Ovaj par ima nešto što svaki zanatlija sanja -rafiniranu i zajedničku estetiku. Dopunjuju jedni druge na tako lep način koji me je inspirisao i, što je važnije, pomerio moje granice.

Može li se nedelja ujutru meriti i sa čim? Napokon imam set koji slavi ova bitan mali veliki trenutak.

Miris kafe je prvo što mi pada na pamet. Susret porcelana i drveta je najbolje što možemo dati ovakvom trenutku.

Koliko biste čekali da saopštite veliku vest?

Osećala sam da želim da vizuelno ispričam neku drugačiju priču o porcelanu koji pravim. Da kvalitet porcelana prevedem u neke osobine koje se kriju duboko u njemu - ženstvenost, sofisticiranost, odlučnost sa malo lucidnosti.

Izrađivati posuđe za restoran je uvek veliki izazov ali kada se još i radi o japanskom restoranu, izazov je još i malo veći. Tako je lako upasti u komfor stereotipa i napraviti nešto "japansko". Izaći iz tog komfora, opet, nije lako.

Šta se radi kada keramičara kontaktira restoran iz inostranstva da im izrade posuđe? Prvo, ne verujete. Posle prvog sastanka poslite, u redu, hajde da vidimo o čemu se ovde radi. I stvari počnu polaku da se kotrljaju...

Fokusirale smo se na taj ušuškani osećaj zajedničkog obroka, na atmosferu glasnog čavrljanja i smejanja dok se čeka nešto toplo ukusno i crveno. Omaž životnom stilu Mediterana i filozofiji iza njega.